Narodni heroj – Dukica Grahovac

iz Nevesinja ( BiH )

 

Narodni heroj Dukica Grahovac (Lukavac, kod Nevesinja, 7. februar 1898 — Izgori, kod Gacka, 2. maj 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 7. februara 1898. u Lukavcu kod Nevesinja, u srednje imućnoj i uglednoj seljačkoj porodici. Osnovnu školu završio je u Nevesinju. Do Aprilskog rata 1941. Dukica je podizao petoro dece i živeo povučeno. Pod uticajem radnika, komunista i skojevaca, Dukica je pred rat postao simpatizer Komunističke partije Jugoslavije.

Dukica Grahovac
Dukica Grahovac

Posle kapitulacije jugoslovenske vojske aprila 1941, vratio se s oružjem u svoje selo i uključio u pripreme ustanka. Pretnje ustaša u toku aprila i maja i prvi zločini početkom juna 1941. ubrzali su pripreme naroda za oružanu borbu u Hercegovini. Dukica se tada pridružio prvim ustanicima u borbama u junu 1941. godine. Predvodio ih je 23/24. juna 1941. u osvajanju žandarmerijske stanice u Lukavcu. Odmah posle toga, na narodnom zboru bio je izabran za komandira ustaničke čete. Na čelu svojih boraca i s razvijenom crvenom zastavom, s ostalim ustaničkim četama, Dukica je 24/25. juna 1941. napao Nevesinje, u kome se nalazio jak neprijateljski garnizon. Pod njegovom komandom, ustanici su, 3. jula 1941, na Trusini razbili jake ustaško-domobranske snage. Tada je ustanik iz čete Jovan Rupar ubio poznatog ustaškog zločinca Mija Babića, koga je Ante Pavelić poslao u Hercegovinu da uguši ustanak.

U periodu političke diferencijacije u ustaničkim redovima, pod uticajem četničke akcije, Dukica je davao odlučan otpor četničkoj akciji. Njegova je velika zasluga u razbijanju četničke propagande u nevesinjskom srezu, u političkom i vojničkom razbijanju i izolovanju pristalica četničkog pokreta.

U septembru 1941. primljen je u KPJ i izabran za komandanta prvog partizanskog bataljona „Nevesinjska puška”. Krajem januara 1942. bio je postavljen za komandanta Operativnog sektora Nevesinje—Gacko, a početkom aprila i za zamenika komandanta Severnohercegovačkog partizanskog odreda.

S partizanskim bataljonom „Nevesinjska puška”, a kasnije i kao komandant sektora, u jesen 1941. te zimu i proleće 1942. vodio je uspešne borbe s italijanskim, ustaško-domobranskim i četničkim snagama u nevesinjskom i gatačkom srezu. Krajem marta i početkom aprila 1942. Dukica se posebno angažovao u vojnim i političkim pripremama partizanskih jedinica za uništavanje ustaškog uporišta u Boraču. U napadu na Borač, 17. aprila 1942. Dukica je bio zamenik komandanta Štaba jedinica južnog sektora. Već u prvom sukobu, predvodeći svoje borce, Dukica je bio teško ranjen. Posle zauzeća Borača, prebačen je u partizansku bolnicu u selu Hadžiće, a zatim u Izgore, gde je 2. maja 1942. umro od trovanja krvi.

Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 26. jula 1945. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašen je za narodnog heroja.