Narodni heroj – Miro Višić iz Knina ( Hrvatska )
Miro Višić rođen je 1919. godine u Kninu, u siromašnoj radničkoj porodici. Njegov otac Štipan rodom iz Miljevaca nedaleko od Drniša, selio se od mesta do mesta za korom kruha za troje dece i Miro je često morao da menja sredine. Tek kada se Štipan zaposlio kao pekarski radnik u Šibeniku, smirio se. Živeo je i školovao se u Šibeniku. Osmi razred završio je s odličnim uspehom i bio oslobođen polaganja ispita zrelosti. Bio je sekretar najpre mesnog, a zatim Okružnog komiteta SKOJ-a za severnu Dalmaciju. U Zagrebu je upisao Filozofski fakultet. Zbog revolucionarnog rada bio je 1939. godine proteran s fakulteta. Bio je glavni organizator omladinskog pokreta u severnoj Dalmaciji.
Nakon kapitulacije kraljevine Jugoslavije 1941, s grupom šibenskih omladinaca iz vojnih objekata izvukao je više pušaka, pištolja, bombi, nešto municije i dva puškomitraljeza. U borbu je Miro Višić otišao s Prvim šibenskim partizanskim odredom koji je okupio trideset jednog borca i krenuo je s brda Pisak 12. avgusta 1941. prema Bosni. Polovinom 1942. godine, Štab 4. operativne zone postavio ga je za političkog komesara bataljona „Starac Vujadin“, a početkom 1943. godine za političkog komesara Treće dalmatinske brigade. Pošto je ova brigada pretrpela velike gubitke tokom bitke na Sutjesci, ona je rasformirana, a njeno ljudstvo jednim delom upućeno u Drugu dalmatinsku brigadu. Bio je politički komesar, a zatim zamenik političkog komesara Prvog bataljona Druge dalmatinske brigade.
Zabeležen je ostao njegov postupak tokom prenošenja ranjenika preko planine Prenja. Iscrpljeni od gladi, napora i zime, iznureni borci padali su pod nosilima. Kada je sve bilo stalo, Miro Višić je predložio članovima štaba brigade da za lični primer svi skupa preuzmu nosila. Ceo štab je podmetnuo ramena pod nosila. Borcima više nije trebalo naređivati. Pod nosilima su mnogi umrli.
U proboju kroz Zelengoru Miro Višić je mnogo doprineo da bataljon izađe iz teške situacije. On je lično tražio od komandanta da bude na čelu bataljona, a on na začelju i da ne dozvole da im i jedan borac izostane. Imao je konja, ali ga nije jahao nego ga je prepuštao ranjenim drugovima i drugaricama, bolesnim i iznemoglim.
Dana 17. jula 1943. godine, Nemci su s nadmoćnijim snagama napali u selu Katanićima u istočnoj Bosni, nedaleko od Tuzle Prvi bataljon Druge dalmatinske proleterske brigade i uspeli da ga jakom mitraljeskom i minobacačkom vatrom nateraju u jarugu. Borcima je trebalo brzo, jedan po jedan da se dohvate uzvisine. Miro Višić je pomagao bolesnima da se izvuku iz jaruge. On je ostao poslednji s drugaricom Mikom Martić. Kada se njih dvoje počelo izvlačiti, pokosio ih je rafal iz neprijateljskog mitraljeza. Tako je Miro Višić poginuo 17. jula 1943. godine na planini Ozren kao pomoćnik komesara bataljona u borbi protiv 369. legionarske divizije.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja
