Petar Mećava – Narodni heroj iz Kostajnice ( BiH )
Petar Mećava rođen je 22. juna 1914. godine u selu Živaja, kod Kostajnice. Potiče iz seljačke porodice. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a potom je završio Podoficirsku školu i postao nardenik. Bio je na aktivnoj službi u Jugoslovenskoj vojsci, sve do njene kapitulacije 17. aprila 1941. godine.
Posle kapitulacije vratio se u rodni kraj, gde su ga ustaše uhapsile kao Srbina i bivšeg podnarednika. Posle bega iz ustaškog zatvora, prešao je reku Unu i otišao na Kozaru, gde je stupio u Baljsku četu Drugog krajiškog partizanskog odreda. Najpre je bio običan borac, a zatim vodnik i komandir čete u Četvrtom bataljonu. Učestvovao je u mnogim borbama, a posebno se istakao u borbi na Mrakovici, Jošikovim vodama. U bici na Markovici, 5. decembra 1941. godine, Petar je predvodio dva voda Kostajničke partizanske čete u jurišu na domobrane.
Maja 1942. godine, prilikom prvog oslobođenja Prijedora, Petar Mećava je sa svojom četom upao u grad, gde je vodio borbu za svaku kuću. U zgradi gimnazije je uspeo da ubije ustaškog potpukovnika Zlobeca. u toku ove borbe, popeo se na zvonik crkve i zvonjavom najavio oslobođenje grada. U toku fašističke ofanzive na Kozaru u leto 1942. godine, Petar se sa svojom četom, našao izvan neprijateljskog obruča, koji je stezao glavninu partizanskih snaga i narod. On se tada, sa svojim borcima, probio na Kozaru i pomogao opkoljenim jedinicama. U toku najtežih borbi postavljen je za komandanta Trećeg bataljona i zajedno sa članovima Štaba odreda organizovao proboj iz nemačkog obruča. Mnogi borci s Kozare upamtili su njegov poklič u borbi -„Udri! Razbucaj! Rodilo ti žito!“.
Kada je formirana Prva krajiška udarna brigada, postavljen je za komandanta jednog bataljona. Sa Prvom krajiškom brigadom, učestvovao je u borbama u centralnoj Bosni i borbama za Bihać, Suhaču, Bosanski Novi i Sanski Most. U toku Četvrte neprijateljske ofanzive, Petar Mećava je postavljen za komandanta Dvanaeste krajiške udarne brigade, sa kojom je učestvovao u prvom napadu na Banjaluku, a zatim u borbama tokom Šeste i Sedme neprijateljske ofanzive. Posle drugog napada na Banjaluku, septembra 1944. godine, postavljen je za komandanta Desete krajiške divizije.
Krajem oktobra 1944. godine, njegova divizija je učestvovala u borbama za oslobođenje Travnika. Kada je, 20. oktobra, u toku tih borbi poginuo Josip Mažar Šoša, načelnik Operativnog odjeljenja Petog udarnog korpusa i junak s Kozare, Petar Mećava se zavetovao – „Za Šošinu smrt, Travnik noćas mora pasti!“. Poginuo je 22. oktobra, u borbama na travničkim ulicama, kada je tenk, u kom se nalazio, pogodila granata iz poslednjeg ustaškog uporišta u kasarni. Posle teških borbi Travnik je oslobođen, a ovde su poginula tri narodna heroja sa Kozare – Josip Mažar Šoša, Lazar Marin i Petar Mećava.
Još za života, 25. septembra 1944. godine, odlukom Predsedništva AVNOJ-a, odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda, a za narodnog heroja, Petar Mećava posthumno je proglašen 27. jula 1945. godine.
