Fadil Šerić – Narodni heroj iz Bosanske Dubice ( BiH )

 

Narodni heroj Fadil Šerić (Bosanska Dubica, 1914 — Donja Lepenica, kod Srbca, 6. jun 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Fadil Šerić
Fadil Šerić

Rođen je 1914. godine u Bosanskoj Dubici. Poticao je iz poznate i ugledne dubičanske porodice Šerić, koja mu je omogućila solidno školovanje. Osnovnu i građansku školu završio je u Banjaluci, 1933. godine. Za vreme služenja vojnog roka, završio je i Školu rezervnih oficira. Posle odsluženja vojske, 1934. godine, zaposlio se kao učitelj u selu Podzvizd, kod Velike Kladuše.

U ovom selu je boravio četiri godine i pored rada sa decom, radio je i sa omladinom i starijim ljudima u želji da im pomogne i izvuče i zaostalosti. Bio je pokretač i organizator priredbi za omladinu i starije. Posebno je politički radio sa omladinom i među njima širi ideje radničkog pokreta. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je 1937. godine, a kada je krajem iste godine u Velikoj Kladuši formirana partijska ćelija od šest članova, on je izabran za njenog sekretara.

U periodu od 1938. do 1940. godine pohađao je i završio Višu pedagošku akademiju u Zagrebu. Za vreme studija bio je veoma aktivan u studentskom revolucionarnom pokretu, a posebno se družio sa Tonetom Horvatom, sa kojim je kasnije bio aktivan i u revolucionarnom radu u Velikoj Kladuši. Tokom raspusta, politički je delovao u rodnom mestu, a posebno je bio aktivan u sportskom klubu „Borac“ u Banjaluci.

Godine 1940. zaposlio se kao nasatvnik u Građanskoj školi u Bosanskoj Dubici. Kao nastavnik, uživao je veliki ugled, a pored prosvetnog rada, aktivno se angažovao u organizovanju sportskih i kulturnih priredbi u okviru sindikalne podružnice kožarskih radnika. Kada je 1940. godine u Bosanskoj Dubici formirana partijska ćelija, Fadil Šerić je postao njen sekretar i posebno se angažovao u radu na organizovanju Saveza komunističke omladine (SKOJ).

U toku kratkotrajnog Aprilskog rata, 1941. godine, kao rezervni oficir, bio je mobilisan. Posle kapitulacije, izbegao je zarobljavanje i naoružan se vratio kući. U toku priprema oružanog ustanka, bio je određen za vojnog poverenika u Bosanskoj Dubici i aktivno je radio na organizovanju prikupljanja oružja, municije, sanitetskog materijala, harne, odeće, obuće i drugog materijala, koje je, posle izbijanja ustanka, slato partiznima na Kozari. Uporedo sa ovim radio je i na promovisanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i pripremanju ljudi za borbu. Posebno je radio sa muslimanskim življem, kog je ustaška vlast pokušavala da okrene protiv NOP. Zahvaljujući njegovom radu, mnogi su se Muslimani našli u partizanskim redovima u prvim danima ustanka.

Novembra 1941. godine, kada mu je zapretila opsanost hapšenje od ustaške policije, po odluci rukovodstva mesne organizacije KPJ,Fadil Šerić je napustio Bosansku Dubicu, i otišao na Kozaru. Najpre se pridružio Šestoj moštaničkoj partizanskoj četi, sa kojom je učestvovao u borbama na Kruškovcu i Hadžibarju, Drakseniću i Donjoj Gradini. Januara 1942. godine, kad su ustaše krenule iz Jasenovca da vrše pokolj po srpskim selima, Fadilova jedinica ih je dočekala i razbila.

Kada je 2. februara 1942. godine iz sedam kozarskih partizanskih četa izabrano 118 boraca za Prvu proletersku četu Kozare,Fadil Šerić je kao iskusni politički radnik, postavljen za političkog delegata jednog voda i zamenika političkog komesara čete. Odmah po formiranju, četa je učestvovala u napadu na Omarsku, razoružavanju 120 neprijateljskih vojnika iz posade u Krupi na Vrbasu, napadu na Kotor Varoš i oslobođenju Čelinca, gde je 25. marta uključena u sastav Proleterskog bataljona Bosanske krajine, koji se nalazio pod komandom Zdravka Čelara.

Fadil Šerić se istako u mnogim borbama, koje je proleterski bataljon vodio u centralnoj Bosni — na Maslovarama i Šipragama, Agićima i Crnom Vrhu, Šnjegotini i Jošavki, Kraću, Uzlomcu i drugim mestima. Fadil Šerić poginio je kao politički komesar Kotaračke proleterske čete, 6. juna 1942. godine u borbama sa ustašama na obroncima planine Motajice, kod Donje Lepenice, blizu Srbca.

Bio je oženjen Munibom Šerić, koja je poticala iz poznate banjalučke porodice Maglajlić i čija je rođena sestra bila narodni heroj Vahida Maglajlić. Fadil i Muniba su imali sina Hidajeta.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 24. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja