Narodni heroj – JELISAVETA ANDREJEVIĆ iz Beograda (Srbija)
Jelisaveta Andrejevic rođena 8-1-1923 u Beogradu, Srbija.Učenica. Član SKOJ-A od pre rata. U NOB stupila 1941.Streljana 1942 na Bubnju.
Za narodnog heroja proglašena 9-X-1953.Bila je učenica domaćinske škole i već prvih dana ustanka kao skojevka postala je borac Pasjaćke, kasnije Vidojevaćke partizanske čete.
Već prve borbe bile su njeni prvi podvizi. Protiv četnika povela je 1941 godine na juriš jedan vod partizana uz poklič “Juriš, drugovi! Ura!”. Partizani su, ohrabreni podvigom mlade i još nevične, ali neustrašive devojke, razbili četnike. Četnički položaj u ovom delu Srbije bio je tada znatno oslabljen.
Godine 1942, u jednoj borbi sa Bugarima, Jelisaveta Andrejevic je opet pokazala izvanrednu smelost i požrtvovanje. Dok su se partizani povlačili, ona se vratila na bojište, izvukla jednog ranjenog druga, uzela njegovu pušku, legla na njegovo mesto i nastavila da vodi borbu. Jedan Bugarin je pokušao da je uhvati živu. Ali, u ćasu kada su drugovi došli da je zovu, Bugarin i još nekoliko vojnika ležali su mrtvi nedaleko od nje.
lznenada, pala je četnicima u ruke. Uprkos svemu, držala se herojski. Nije odala nijednu partizansku kuću iako su je dovodili na suočenje sa seljacima iz Vidojevaće. Tri dana su je mučili četnici u svome štabu, tukli je i maltretirali, stavljali je nagu na vatru. Kad nisu ništa mogli da saznaju (misleći da u rukama imaju nekog partizanskog funkcionera) predali su je Bugarima u Žitnom Potoku. Bugari su je obeščastili, a onda joj ložili vatru na grudima i vršili najzverskija mučenja.
Jelisaveta Andrejevic je sve to izdržavala prkosno pljujući im u lice. Zahtevala je da je streljaju, dovikujući im: “Ubijte, fašističke sluge, doći će dan osvete, ne možete nas sve uništiti, platićete stostruko kada se na vas podigne kuka i motika … Partija nas vodi, naša je stvar sloboda, a vi – pljačkate i ubijate”. Reci devetnaestogodišnje partizanke obezoružavale su islednike.
Bugari su je predali Nemcima u Nisu. Streljana je na Bubnju 1942 godine. I na streljanju Jelisaveta Andrejevic se držala neustrašivo. Nije htela da okrene leda ubicama kako su joj naređivali. Uzdignutih ruku, gledala je u cevi nemackih mitraljeza i uzvikivala: “Živela Komunistička partija, živela sloboda, smrt okupatorima!”. Sa njenog streljanja je sačuvana fotografija. Jedna ulica i Ženska stručna škola u Nisu nose danas njeno ime
